Хомољске планине
| Хомољске планине | |
|---|---|
 Хомољске планине Велики Вукан | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 962 m |
| Координате | 44° 21′ 31″ С; 21° 37′ 45″ И / 44.358611° С; 21.629167° И 44° 21′ 31″ С; 21° 37′ 45″ И / 44.358611° С; 21.629167° И |
| Географија | |
  Хомољске планине | |
| Државе |  Србија |
| Масив | Карпатско-балканске планине |
| Група | Карпатске планине |
Хомољске планине се налазе у источној Србији и припадају групи Карпатско-балканских планина. Изграђене су претежно од шкриљаца и кречњака. Имају правац пружања запад-исток и смештене су између Звишке котлине на северу и Жагубичке котлине на југу, као и између Млавске котлине на западу и изворишних делова Горњег Пека на истоку. Просечна висина је око 900 метара, а највиша тачка износи 962 метра. Планине су богате густом шумом и многим речним изворима, који се спуштају са падина.
У административном смислу скоро у потпуности припадају општини Жагубица, која се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.[1]
На обронцима и падинама Хомољских планина и у клисури реке Млаве налазе се остаци бројних манастира из средњег века. До данас су ту остали манастири: Тршка црква код Жагубице, Горњак, Св. Тројица и Решковица код села Ждрело, Ђеринац[2] код Бистрице, Витовница и Брадача.[3]
У овом крају добро су очувана обележја старе културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су храстовим шумама, на средњим деловима су храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе пашњаци и ливаде, и на њима катуни и бачије, старинска сточарска станишта, која су и данас у употреби, посебно између Ђурђевдана и Митровдана, где пасу стада оваца, од чијег се млека прави хомољски сир.[4]
Врхови Хомољских планина[5][6]
[уреди | уреди извор]- Хомољски Оман 962 м[7][8][9]
- Штубеј 940 м
- Купинова Глава 923 м
- Велики Суморовац 911 м
- Здравча 897 м
- Велики Врањ 884 м
- Пољана Треснита 880 м
- Чока Њамци 856 м
- Тилва Уроша 854 м
- Стрњак 848 м
- Припор 846 м
- Велики Вукан 825 м
- Врата 815 м
- Кобиља Глава 778 м
- Мали Вукан 752 м
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Хомољски конаци: Хомољске планине”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ „Светиње Браничева: Манастир Ђеринац, 3. 1. 2011.”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2012.
- ^ „Лазница: Хомоље”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2012.
- ^ „Клуб путника: Горњачка клисура,”. Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Планинарско друштво „Вукан“: Хомољске планине”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ „Планинарски савез Србије: Акције” (PDF). Приступљено 22. 12. 2012.[мртва веза]
- ^ „Основна школа у Жагубици”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ „Планинарско друштво „Вукан“: Успон на Оман 962 м”. Приступљено 29. 4. 2013.[мртва веза]
- ^ Атлас Србије: Иван Бертић, Денис Шехић, Демир Шехић, Политика АД, Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-05-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора, Енциклопедија Југославије, (1982), Југославенски лексикографски завод, Загреб
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
